III Susret studenata psihologije sa prostora bivše Jugoslavije

"Arhitektura mira"

Neurobiološki i psihološki aspekti PTSD-a

Istraživanja na polju traumatskog stresa su znatno intenzivnija poslednjih 15-20 godina a osnovna razlika traumatskog stresa od stresa je što se proces dešava kasnije, po fizičkom prestanku stresa.

Sa biološkog aspekta, PTSD je dugotrajna posledica neuspeha organizma da se oporavi od traumatske situacije, odnosno od bioloških posledica sećanja na događaje koji se više ne dešavaju u realnom vremenu.

Posebna pažnja u istraživanjima je obraćena na neurokogniciju i funkcionalnu neuroanatomiju. Metode ispitivanja koje se u ovom segmentu koriste su neuropsihološka testiranja, somatosenzorni evocirani potencijali (SSEP), kognitivni odgovori (P-300), elektroencefalografija (EEG), polisomnografija, kompjuterizovana tomografija pojedinačnih fotona(SPECT), pozitronska emisiona tomografija (PET), funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI). Psihoneurobiološka istraživanja se mogu grubo podeliti u četiri oblasti: psihofiziološku, neuroendokrinološku, neuroradiološku i neuroimunološku. Fokus je i dalje na dva biološka sistema i to: kateholaminergički sistem (hiperaktivaciju) i hipotalamo-pituitarno-adrenalna (HPA) osovina. Oba sistema su uključena u složenu kaskadnu interakciju neurotransmiterskih, neuroendokrinih i neuroimunoloških mehanizama.

Istraživanja pokazuju da ekstremni stres dovodi do fizičkih promena u hipokampusu i medijalnom prefrontalnom korteksu odgovornim za memoriju i emocionalni odgovor ali bez statistički signifikantnih promena na amigdalama i temporalnom lobusu, ali uvek je registrovan pad eksplicitne memorije.

PET i SPECT istraživanjima u više studija su registrovane promene intenziteta krvotoka i potrošnje i to porast u limbičkom regionu ( desnim amigdalama,insuli, orbitofrontalnom korteksu) a pad protoka u srednjem temporalnom i levom donjem frontalnom korteksu. Amigdala i hipokampus predstavljaju važnu strukturu emocionalno-memorijskog statusa. Traumatska memorija izgleda drugačije od slučaja do slučaja ali je uvek prisutan problem dekodiranja, prevođenja u reči.

Bez obzira koja simptomatologija dominira, da li anksioznost ili depresivnost, da li disocijativni fenomeni ili flasch back, traumatizovan čovek ima aktivan stav prema simptomima što pomaže održavanju ili čak produbljivanju simptoma "problem oko problema". Simptom stres ili sekundarni ABC kod PTSD-a je dodatni otežavajući faktor koji odlaže a često i onemogućava uspostavljanje poremećene neurohumoralne ravnoteže. Terapijski je, zavisno od težine simptoma, potrebna medikamentozna terapija a nekad je dovoljan samo psihoterapijski tretman.

Multidimenzionalne meta-analitičke studije publikovane između 1980. i 2005. godine sa praćenjem pacijenata u periodu dve godine posle završene terapije, pokazuju da CBT i EMDR uz psihosocijalni tretman dovode do značajne redukcije simptoma.